Što se pak imena tiče, tu je AMD odlučio Athlonu dodati sufiks "XP"
kopirajući tako Microsoft i njegovo Windowse XP. AMD je izjavio kako je svaka
sličnost slučajna, no mi smatramo da je to sve teški bullshit - AMD je zaključio
da može profitirati ako se njihov novi top procesor zove slično kao i novi MS
OS od kojeg se tako puno očekuje. Koliko je to bio dobr potez, ocijenite sami.
Ono što nam se pak definitvno NE sviđa jest AMD-ov novi način označavanja brzine
procesora. AMD je odustao od mega i gigahertza te prešao na svoj performance
rating. Performance rating (PR) označava koliko je koji AthlonXP procesor brz
spram Pentiuma 4. Tako trenutno na tržištu postoje sljedeći modeli:
AthlonXP 1500+ - takt ovog procesora je ustvari 1.33GHz, a brzina bi trebala
odgovarati P4 procesoru na 1.5GHz;
AthlonXP 1600+ - takt ovog procesora je ustvari 1.4GHz, a brzina bi trebala
odgovarati P4 procesoru na 1.6GHz;
AthlonXP 1700+ - takt ovog procesora je ustvari 1.466GHz, a brzina bi trebala
odgovarati P4 procesoru na 1.7GHz;
AthlonXP 1800+ - takt ovog procesora je ustvari 1.533GHz, a brzina bi trebala
odgovarati P4 procesoru na 1.8GHz.
AMD nije sam od sebe dodijelo različite PR-ove svojim procesorima, nego je
uzeo prosjek iz 14 različitih benchmarkova igara. Neovisno o tome mislimo
da je PR bezveze jer smo se kroz sve ove godine navikli na megahertze i gigahertze
kao način obilježavanja procesora. Osim navike mislimo da je AMD napravio grešku
što se vezao uz P4 - PR dođe kao priznanje da je AMD sljedbenik u trci performansi,
a ne lider. Uza sve to mislimo da je AMD prekonzervativan u davanju PR-a svojim
procesorima - već je Thunderbird 1.4GHz bio tu negdje s P4 na 1.9/2GHz, a po
AMD-u to nije ni trenutni top model - AthlonXP 1800+.
Trebamo reći da je AMD na istoj Palomino jezgri izbacio više procesora - već
spomenuti AthlonXP namijenjen desktop računalima, AthlonMP namijenjen SMP radnim
stanicama i serverima te Athlon4 procesor namijenjen notebook računalima.
No, dosta priče o marketinškim stvarima - vrijeme da pređemo na razlike u arhitekturi
nove Palomino jezgre spram starije Thunderbird jezgre:
Kao prvo, Palomino sadrži potpunu implementaciju za SSE instrukcije (uz
već postojeći 3DNow!). AMD ovaj instrukcijski set naziva "3DNow! Professional".
Svojedobno je najavljeno da će Palomino imati i podršku za SSE2, no to će
pričekati "Hammer" porodicu x86-64 procesora. No, i podrška za SSE
instrukcije je dobra vijest, pogotovo za one koji koriste aplikacije koje
obožavaju SSE poput Photoshopa.
Palomino sadrži hardware auto data pre-fetching. Iako je sama cache memorija
ostala ista (384KB), pre-fatching poboljšava performanse jer predviđa unaprijed
koje će podatke trebati. Ovo posebno dolazi do izražaja prilikom upotrebe
viskog FSB-a i memorijskog bandwidtha, što će reći da bi Palomino procesori
trebali više profitirati od DDR memorije (u usporedbi s PC133), nego što je
bio slučaj kod Thunderbirda.
Tu je i povećani L1 Data TLB (Translation Look-Aside Buffer) (s 32 na 40).
Povećanje TLB-a znači da će procesor imati veći "hit rate" i da
će onda rjeđe morati tražiti stvari u sistemskoj memoriji čemu je rezultat
jako veliki gubitak u vremenu (oko 200% spram onoga kad procesor nađe što
mu treba u TLB-u).
Palomino procesori imaju na sebi ugrađenu termalnu diodu koja bi trebala
spriječavati procesor od toga da izgori kada hlađenje zakaže.
Smanjenje potrošnje struje te samim tim i zračenja toplote je oko 20%.
I to je to! Vrijeme da pređemo na rezultate testova i vidimo kakav je AthlonXP
ustvari:
