Razvoja AMD-ovih procesora u zadnje vrjieme ide jako dobro. Revolucinarana arhitektura K8 na kojoj su bazirani svi Athloni 64 te serverski Opteroni, od svojeg je predstavljanja doživjela niz uspješnih "face-liftinga". Zadnju tehnološku nadogradnju obradili smo u članku o jezgri Venice. Riječ je o novoj jezgri koja se proizvodi 90-nanometarskim procesom u kombinaciji sa tehnologijom SSDOI (Strained Silicon Directly On Insulator) i koja ima unaprijeđeni memorijski kontroler te podršku za instrukcije SSE3. Moramo napomenuti da kad spominjemo novu jezgru ne mislimo isključivo na jezgru Venice. Naime AMD je izdao više novih jezgri koje se razlikuju samo prema količini L2 cachea i namjeni (da li su na njima bazirani monojezgreni ili dvojezgreni procesori) te zbog toga nose različita kodna imena.

Shematski prikaz AMD-ovih dvojezgrenih procesora

Čitatelji koji prate razvoj procesora se sigurno sjećaju AMD-ove replike na Intelovo predstavljanje tehnologije HyperThreading. Tada je iz AMD-ovog tabora stigla izjava da tvrtka u svojim proizvodima ne planira rabiti virtualni SMP već da ubrzano radi na dvojezgrenim procesorima, dakle pravom hardverskom SMP-u. Premda je ovakva izjava tada zvučala pomalo nadobudno, na kraju je ispalo da AMD-ovci znaju što pričaju. Naime, svi procesori bazirani na arhitekturi K8 imaju ugrađen logiku koja jezgru povezuje sa integriranim memorijskim kontrolerom i ostatkom sistema putem HyperTransport sabirnice. Štos je u tome što je na istu logiku moguće "zakačiti" još jednu jezgru (možda čak i više jezgri).

Za cijenu u HR slobodno dodajte 40%

Jedini problem dosad je bio proizvodni proces. Dvojezgreni 130-nanometarski procesor bio bi neisplativ, a vjerojatno postoje i tehničke zapreke pri integriranju toliko velikih jezgri u isto pakiranje. Prve 90-nanometarske jezgre također nisu bile pogodne za dvojezgrene procesore budući da je AMD tek uhodavao 90-nanometarske proizvodne pogone. Kao što znamo, Winchesteri, prvi 90-nanometarski Athloni 64, se nisu pojavili na brzinama većim od 2,2 GHz odnosno nisu postojali modeli jači od 3500+.

AMD-ov pristup kombiniranje para jegzri sa jednim memorijskim kontrolerom u istom pakiranju ima svoje prednosti i mane. Prednost je mogućnost lakše sinkronizacije cachea. Budući da obje jezgre manipuliraju podacima iz radne memorije računala, SMP (Simultaneous Multi-Processing) sistemi koriste posebne protokole za održavanje koherencije cachea. Dok Intel koristi protokol MESI (Modified-Exclusive-Shared-Invalid), AMD rabi efikasniji protokol pod imenom MOESI (Modified-Owner-Exclusive-Shared-Invalid).

"CD" na kraju oznake procesora označava dvije jezgre

Svaki od termina od kojih je sačinjeno ime protokola označava tip statusa podatka u radnoj memoriji SMP računala. Exclusive znači da se podatak nalazi u cacheu jedne od jezgri, Shared znači da obje jezgre imaju jednak podatak u cacheu, Modified znači da je jedna od jezgri djeljeni podatak modificirala (ako je podatak do tad imao status Shared) dok u tom slučaju isti podatak za drugu jezgru dobija status Invalid. U slučaju ovakve "tuče" oko istog podatka, Intelovi SMP sustavi (bilo da je riječ o dvojezgrenim procesorima ili dvoprocesorskim računalima) moraju čekati da se podaci iz cachea jedne od jezgri (one koja je prva modificirala podatak) vrate u radnu memoriju. Tek onda ih druga jezgra smije kopirati u svoj cache i ponovo ih modificirati. Naravno, problem je u tome što Intelovi procesori u SMP računalima odnosno jezgre u dvojezgrenim procesorima međusobno komuniciraju preko čipseta.

Pogled iznutra

AMD ovu zbrku elegantno zaobilazi preko logike za nadzor zahtjeva procesora - System Request Queuea. U protokolu MOESI zato postoji još jedna oznaka, Owner, koja označava da je podatak koje dijele obje jezgre jedna od jezgi modificirala. Da bi druga jezgra pristupila modificiranom podatku, podatak nije potrebno vraćati u radnu memoriju već se on kopira u cache druge jezgre interno, preko SRQ-a.

Mana korištenja dvije jezgre sa jednim memorijskim kontrolerom je manjak fleksibilnosti pri proizvodnji. Intel svoje dvojezgrene procesore može razrezati napola i od svake jezgre napraviti jedan procesor. Drugim riječima, Intel za proizvodnju dvojezgrenih procesora rabi jednake wafere kao i za proizvodnju monojezgrenih procesora. AMD nema ovaj luksuz već monojezgrene i dvojezgrene procesore mora proizvoditi na zasebnim waferima.

Rekli smo da smo AMD-ov najskuplji dvojezgreni procesr usporedili sa jednim Intelovim dvojezgrenim procesorom, ali nismo rekli kojim. Riječ je o najnovijem Extreme Editionu kojeg Intel više niti ne zove Pentium 4 već samo Pentium. Zanimljivo je da procesor zapravo niti nismo imali u rukama već su svi testovi izvedeni preko "velike bare" - u SAD-u. Šok, nevjerica? Nemojte se ništa čuditi. Intel ima vrlo prljav odnos sa novinarima čiji im tekstovi ne odgovaraju. Kako mi nemamo dlake na jeziku, Intel nas je upisao na svoju "crnu listu" pa od njih ne dobivamo hardver na testiranje. S obzirom na to da nam procesor nisu dali na testiranje, u ostatku članka dvojezgreni Pentium ćemo neutralno zvati "onaj procesor".

Da bi dobili rezultate testiranja "onog procesora" morali smo izvesti prilično zanimljiv manevar - zagnjaviti jednog starog prijatelja iz SAD-a koji zbog prirode posla (radi za veeeliku softversku tvrtku sa sjedištem u saveznoj državi Washington) ima pristup novom hardveraju. Našem smo prijatelju kurirskom službom poslali neke stvarčice iz našeg labosa (i dobrano iskasapili naš korporativni budžet) i za nagradu dobili natrag rezultate testova.

Nakon klarifikacije mističnih improvizacija pri dobavi rezultata "onog procesora", recimo nešto i o testovima. S obzirom da je riječ o dvojezgrenim procesorima, u naš arsenal testova smo uključili hrpu aplikacija koje znaju iskoristiti SMP sisteme. To su SYSmark 2004, Cinebenc 2003, Science Mark 2, Right Mark CPU Light 2005, 7-zip i Dr.DivX (zapravo sam DivX codec ima podršku za SMP, a ne Dr.DivX kao takav). Svi ostali testovi ne znaju iskoristiti dva ili više procesora. Moramo spomenuti da smo prvotno namjeravali koristiti još par testova - PCMark '04, 3DMark 2005 i SPEC-ov 3ds max7 test - ali to na kraju ipak nismo učinili. Problem je bio u Epoxov matičnoj ploči za koju još uvijek ne postoji službeni BIOS koji dodaje podršku za X2 procesore. Mi smo za potrebe testiranja iskopali beta verziju BIOS-a koja je smrzavala sistem pri pokretanju spomenutih benchmarkova.

Još jedan problem na koji smo naletili vezan je uz kombinaciju Windowsa XP i "onog procesora". Naime, "onaj procesor" podržava HyperThreading pa ga Windowsi prepoznaju kao četiri zasebna procesora. Nažalost, Windowsi XP nisu OS koji je namijenjen uporabi na sistemima sa ovolikim brojem logičkih procesora (logički - virtualni) pa ne znaju efikasno pridjeljivati threadove pojedinom logičkom procesoru. Npr. ako pojedina aplikacija ima samo dva threada, Windowsi svaki thread neće pridjeliti svakom od fizičkih procesora nego će ih pridjeljivati prema indeksu logičkih procesora. Drugim riječima, našem su se američkom prijatelju događale situacije da je jedna jezgra bila pod punim opterećenjem dok druga jezgra nije radila ništa. Stvar se dodatno iskomplicirala pri testiranju sa 7-zipom koji se totalno poklao sa "onim procesorom" i task schedulerom Windowsa XP. Test bi prvih dvadesetak sekundi radio normalno, onda bi performanse real-time performanse počele oscilirati (real-time budući da aplikacija mjeri brzinu kompresije u realnom vremenu) da bi nakon pola minute, minutu performanse pale praktički na nulu. Task Manager Windowsa bi u isto vreme pokazivao da niti logička jezgra nije nimalo opterećena, ali je sistem u realnosti bio vrlo trom i neresponsivan.

To je to što se tiče problematike testiranja. Prije nego što krenemo na performanse, zgodno bi bilo pogledati koliko se griju testirani procesori. Oba smo procesora hladili sa Coolermasterovim hladnjakom Hyper 6+ sa automatskom regulacijom brzine ventilatora. Ambientalna temperatura je bila oko 26 stupnjeva celzija i na oba procesora je bio uključea automatska regulacija takta i napona zavisno o opterećenju.

Temperatura
Idle (stupnjevi celzija)
Athlon 64 4800+ X2 35    "Onaj procesor" 41    0   8 1 6 2 4 3 2 4 0 4 2
Stress (stupnjevi celzija)
Athlon 64 4800+ X2 47    "Onaj procesor" 60    0 1 2 2 4 3 6 4 8 6 0 6 1

Kao što vidimo, dvojezgreni Athlon je prilično umjeren po pitanju zagrijavanja. Razlika u odnosu na "onaj procesor" je prilično velika i vjerojatno bi bila još veća da nije automatske regulacije brzine ventilatora. Naime, našem se američkom prijatelju ventilator na hladnjaku vrtio nešto brže nego nama.

Uzgred rečeno, maksimalno opterećenje smo postizali sa Primeom 95 s tim da smo za svaku fizičku ili logičku jezgru na procesorima morali pokrenuti jednu instancu aplikacije sa posebno definiranim afinitetom s obzirom na broj jezgri.

Sada je vrijeme za rezultate testova.

SYSmark 2004
3D Creation
Athlon 64 4800+ X2 290    "Onaj procesor" 243    0 6 0 1 20 1 80 2 40 29 5
2D Creation
Athlon 64 4800+ X2 384    "Onaj procesor" 305    0 8 0 1 60 2 40 3 20 39 0
Web Publication
Athlon 64 4800+ X2 286    "Onaj procesor" 231    0 6 0 1 20 1 80 2 40 29 0
Communication
Athlon 64 4800+ X2 156    "Onaj procesor" 122    0 3 0 6 0 9 0 1 20 1 50 16 0
Document Creation
Athlon 64 4800+ X2 254    "Onaj procesor" 194    0 5 0 1 00 1 50 2 00 2 50 25 5
Data Analysis
Athlon 64 4800+ X2 203    "Onaj procesor" 198    0 4 0 8 0 1 20 1 60 2 00 20 5

SYSmark je poznati test za mjerenje općenitih performansi računala putem skriptiranog izvođenja raznih aplikacija. Eto i popisa aplikacija koje čine ovaj paket:

Internet Content Creation

• Adobe® After Effects® 5.5
• Adobe® Photoshop® 7.01
• Adobe® Premiere® 6.5
• Discreet® 3ds max™ 5.1
• Macromedia® Dreamweaver® MX
• Macromedia® Flash MX
• Microsoft® Windows Media® Encoder 9 Series
• Network Associates® McAfee® VirusScan® 7.0
• WinZip Computing WinZip® 8.1

Office Productivity

• Adobe® Acrobat® 5.0.5
• Microsoft® Access 2002
• Microsoft® Excel 2002
• Microsoft® Internet Explorer 6
• Microsoft® Outlook® 2002
• Microsoft® PowerPoint® 2002
• Microsoft® Word 2002
• Network Associates® McAfee® VirusScan® 7.0
• ScanSoft® Dragon Naturally Speaking® 6 Preferred
• WinZip Computing WinZip® 8.1

Valja napomenuti da se većina ovih aplikacija tijekom izvođenja testa "vrti" istovremeno što stavlja na test mogućnosti dvojezgrenih procesora.

Performanse najskupljeg Athlona 64 u ovom testu u potpunosti zasjenjuju performanse konkurentskog procesora premda oba procesora imaju izuzetno sličnu cijenu. Ovdje nije riječ o malenim razlikama kao što je često slučaj pri testiranju direktnih konkurenata. Razlike u performansama su osjetne i jasno je koji je procesor bolji.

WinRAR 3.5
Brzina kompresije (kB/s)
Athlon 64 4800+ X2 589    "Onaj procesor" 458    0 1 20 2 40 3 60 4 80 59 5

WinRAR je popularna aplikacija za rad s raznim tipovima kompresiranih datoteka. AMD-ovi procesori u ovom testu imaju odlične performanse zbog svog integriranog memorijskog kontrola. Ponavlja se situacija iz SYSmarka - X2 ponovo tuče "onaj procesor". WinRAR inače ne podržava rad na SMP sistemima tako da ovdje vidimo razliku u performansama pojedinih jezgri.

7-zip
Kompresija (MIPS)
Athlon 64 4800+ X2 4778    "Onaj procesor" 0    0 10 00 20 00 30 00 40 00 48 00
Dekompresija (MIPS)
Athlon 64 4800+ X2 2563    "Onaj procesor" 0    0 5 00 10 00 15 00 20 00 25 00 26 00

7-zip je, kao i WinRAR, aplikacija za rad sa kompresiranim datotekama. Za razliku od WinRAR-a i WinZIP-a ima podršku za rad na SMP sistemima što ju čini vrlo pogodnom za testiranje dvojezgrenih procesora. Kao što smo spomenuli u komentaru testnog sistema, izvršavanje 7-zipa na "onom procesoru" je vrlo čudno - performanse prvo osciliraju, a ubrzo padnu na ništicu (hmm...da li je 7 MIPS-a ništica?). S obzirom ove probleme, u tablicu rezultata nismo unijeli rezultate "onog procesora". Mala naponema - 7-zip podržava SMP samo pri kompresiji dok dekompresiju još uvijek radi samo jedan procesor.

Dr.DivX
DivX kompresija 1-pass (s, manje je bolje)
Athlon 64 4800+ X2 213    "Onaj procesor" 230    0 5 0 1 00 1 50 2 00 23 2
DivX kompresija 2-pass (s, manje je bolje)
Athlon 64 4800+ X2 161    "Onaj procesor" 174    0 3 0 6 0 9 0 1 20 1 50 16 5

Dr.DivX je služena aplikacija za enkodiranja sa DivX codecom. Kao što vam je vjerojato poznato otprije, DivX codec podržava SMP pa zbog ovog razloga (ali i nekih drugih) odlično "vrtio" na Intelovim procesorima. Kažemo "vrtio" budući da i ovom testu "onaj procesor" ponovo klipsa za Athlonom 64 X2.

Razorlame
256 kb/s VBR (s, manje je bolje)
Athlon 64 4800+ X2 237    "Onaj procesor" 267    0 5 0 1 00 1 50 2 00 2 50 27 0

Razorlame je besplatna aplikacija koja rabi LAME codec za stvaranje MP3-ca. Tijekom testiranja ekodiran je 400-megabajtna WAV datoteku u MP3-cu varijabilnog bitratea. Premda jedna od alpha verzija LAME codeca podržava rad na SMP sistemima, mi je nismo uspjeli upogoniti na pravi način (to su neke opskurne " haxorske" sheme) pa smo na kraju ipak koristili zadnji stabilni relase LAME codeca. Što se tiče samih performansi u ovom tipu posla, situacija je jasna - Athlon 64 X2 opet vlada.

SPECviewperf 8.1
3dsmax (fps)
Athlon 64 4800+ X2 14,55    "Onaj procesor" 14,11      0   3   6   9 1 2 14, 60
catia (fps)
Athlon 64 4800+ X2 13,59    "Onaj procesor" 12,47      0   3   6   9 1 2 13 ,7
ensight (fps)
Athlon 64 4800+ X2 21,11    "Onaj procesor" 20,68      0   4   8 1 2 1 6 2 0 2 2
light (fps)
Athlon 64 4800+ X2 12,39    "Onaj procesor" 11,08      0   3   6   9 1 2 1 3
maya (fps)
Athlon 64 4800+ X2 18,68    "Onaj procesor" 16,72      0   4   8 1 2 1 6 1 9
prooe (fps)
Athlon 64 4800+ X2 17,17    "Onaj procesor" 15,96      0   4   8 1 2 1 6 1 8
sw (fps)
Athlon 64 4800+ X2 13,39    "Onaj procesor" 12,82      0   3   6   9 1 2 1 4
ugs (fps)
Athlon 64 4800+ X2 17,25    "Onaj procesor" 0      0   4   8 1 2 1 6 1 8

SPECviewperf je industrijski test za testiranje performansi OGL radnih stanica. Premda za rad koristi dijelove koda raznih profesionalnih aplikacija koje nude podršku za SMP, sam test SMP ne podržava. Drugim riječima, u ovom testu nećemo vidjeti prednosti dvojezgrenih procesora. Što se tiče naših dvojezgrenih natjecatelja, trka u perfomansama još uvijek ide na isti način. Athlon 64 je bolji u svim testovima s tim da "onaj proceosor" nikako nismo uspjeli natjerati da završi zadnji podtest baziran na aplikaciji Unigraphics.

Farcry
1024x768 Regulator
Athlon 64 4800+ X2 97,48    "Onaj procesor" 73,62      0 2 0 4 0 6 0 8 0 10 0

Performanse u igrama su prema očekivanjima - bitan je takt u sklopu arhitekture procesora budući da niti jedna moderna igra nema podršku za SMP. Pitanje je kad će se promjeniti ova situacija budući da je igre vrlo teško programirati višenitno zbog potrebe za čestom sinkronizacijom niti. Sami rezultati testiranja ne trebaju komentar...sve već znamo.

Half Life 2
1024x768 Canals
Athlon 64 4800+ X2 131,21    "Onaj procesor" 88,53      0 2 5 5 0 7 5 1 00 1 25 13 5

Budući da Half Life 2 ima mnogo zahtjevnije proračunavanje fizike od Farcrya, u njemu mnogo više dolaze do izražaja mogućnosti procesora. Tako "onaj procesor" ponovo dobiva po glavi od AMD-ove X-dvojke, i to stvarno opako.

Cinebench 2003
Shading test Scene 1 (fps)
Athlon 64 4800+ X2 3,7    "Onaj procesor" 3,2      0   1   2   3 3, 8
Shading test Scene 2 (fps)
Athlon 64 4800+ X2 8,7    "Onaj procesor" 8,2      0   2   4   6   8 9
Single CPU Render Test (s, manje je bolje)
Athlon 64 4800+ X2 77,7    "Onaj procesor" 93,2      0 2 0 4 0 6 0 8 0 9 5
SMP CPU Render Test (s, manje je bolje)
Athlon 64 4800+ X2 41,3    "Onaj procesor" 43,7      0 1 0 2 0 3 0 4 0 4 5

Cinebench 2003 je benchmark baziran na aplikaciji za 3D renderiranje Maxon 4D. Test podržava rad na SMP sistemima. Kao što vidimo, četiri logičke jezgre "onog procesora" ovaj put dolaze do izražaja pa njegove performanse nisu toliko daleko od Athlonovih u SMP testu renderiranja. No, u odnosu na sve što smo dosad vidjeli, ovo je samo kap u moru.

Right Mark CPU Light 2005
Solver FPS
Athlon 64 4800+ X2 717,45    "Onaj procesor" 662,81      0 1 75 3 50 5 25 7 00 72 0
Prerendered FPS
Athlon 64 4800+ X2 3068,24    "Onaj procesor" 2181,34      0 6 00 12 00 18 00 24 00 30 00 31 00
Renderer FPS
"Onaj procesor" 34,32    Athlon 64 4800+ X2 30,61      0   7 1 4 2 1 2 8 3 5
Overall FPS
"Onaj procesor" 32,15    Athlon 64 4800+ X2 29,08      0   7 1 4 2 1 2 8 3 3

Right Mark CPU Light je "lakša" verzija odličnog alata za sintetičku analizu performansi procesora. Kao i njegov stariji brat, RM CPU Light podržava SMP i sve vrste SIMD instrukcija. Rezultati testiranja sa ovim alatom su prilično zanimljivi. X2 vodi u tri od četiri segmenta testa, a "onaj procesor" u zadnjem podtestu koji bi trebao simbolizirati prosječne performanse. Zašto je to tako ne znamo, ali bez imalo grižnje savjesti da X2 na kraju dominira i u ovom testu.

Science Mark 2
Membench L1 cache (MB/s)
Athlon 64 4800+ X2 27710,44    "Onaj procesor" 0      0 50 00 10 000 15 000 20 000 25 000 287 50
Membench L2 cache (MB/s)
Athlon 64 4800+ X2 8805,03    "Onaj procesor" 0      0 20 00 40 00 60 00 80 00 88 50
Membench memory (MB/s)
Athlon 64 4800+ X2 5418,24    "Onaj procesor" 4582,74      0 11 00 22 00 33 00 44 00 55 00
Moldyn (s, manje je bolje)
Athlon 64 4800+ X2 61,22    "Onaj procesor" 82,69      0 1 5 3 0 4 5 6 0 7 5 8 5
Primordia (s, manje je bolje)
Athlon 64 4800+ X2 279,94    "Onaj procesor" 449,94      0 9 0 1 80 2 70 3 60 4 50 45 5

Science Mark 2, naš stari poznanik, je test koji mjeri performanse sistema pri zahtjevnim matematičkim kalkulacijama, a uz to podržava i SMP. Kao što vidimo, nismo uspjeli dobiti rezultate propusnosti L1 i L2 cache na "onom procesoru" što je stvarno šteta budući da u teoriji X2 ima mnogo brži cache od "onog procesora", a to ne bi bilo naodmet i provjeriti. Što se tiče brzine komunikacije sa memorijom, integrirani memorijski kontroler na X-dvojki, unatoč tome što na njemu "vise" dvije jezgre, bez problema žvače memorijski kontroler Intelovog i955X čipseta (premda dotični radi sa DDR2 memorijom na 667 MHz).

Što se tiče testova koji mjere brzinu procesora, Moldyna i Primordie, kruna performansi opet pripada AMD-ovom procesoru. Razlike u performansama između dva procesora su izuzetno velike što opet ističe nadmoć AMD-ove dvojezgrene arhitekture.

Dvojezgreni obračun je gotov i zaključak je vrlo jasan. AMD-ova arhitekura K8 pokazala se ponovo kao odlično rješenje koje bez problema odolijeva zubu vremena (sjetimo se - prvi K8 procesori predstavljeni su 2003. godine). Implementacija dvije jezgre u isti procesor je po svemu sudeći bio logičan korak naprijed kojeg su AMD-ovi inženjeri planirali već pri dizajnu prvog Hammera. U sučeljavanju sa Intelovim dvojezgrenim procesorom ekvivalente cijene (razlika je par USD-a) Athlon 64 4800+ X2 jednostavno zapanjuje svojim mogućnostima bilo da je riječ o performansama, grijanju ili mogućnosti nadogradnje. Naime, osim što X2 ima mnogo bolje performanse i niže grijanje, moguće je ugraditi na praktički bilo koju Socket 939 matičnu ploču izuzev onih baziranih na VIA-inom čipsetu KT890 (problem nije do AMD već do VIA-inog čipseta). Jedino što je nužno za nadogradnju je novi BIOS, a svi znamo da to nije nikakav problem. Da bi koristili Intelove dvojezgrene procesore (bilo da je riječ o "onom procesoru" ili Pentiumima D) moramo kupiti novu ploču baziranu na nekom od novih čipseta - nVidijinom nForceu 4 Intel Edition ili Intelovim i955X odnosno i945.

Jedini problem u cijeloj priči o dvojezgrenom Athonu je cijena. 4800+ X2 je prvi AMD-ov procesor koji na "papiru" svojom cijenom zasjenjuje čak i Intelovu EE liniju. Slabiji modeli X-dvojki nisu toliko skupi, ali je svejedno za njih nužno izdvojiti poveliku hrpicu novaca. Da li je ovo zapravo problem? Prema našem mišljenju nije. Radi se o tome što većini korisnika dvojezgreni procesori jednostavno nisu potrebni. Čak i ako koristite mnogo aplikacija odjednom, zadovoljavajuće performanse je moguće postići kupovinom dodatne memorije što vas na kraju ispadne mnogo jeftinije nego kupovina dvojezgrenog procesora.

Za profesionalce koji žive od rada u ozbiljim aplikacijama koje imaju podršku za SMP, cijena dvojezgrenih procesora nije previsoka. Boost performansi u ovakvim aplikacijama u odnosu na monojezgrene procesore je masivna tako da se nadogradna definitivno isplati. Više ne treba platiti masnu premiju za poboljšanje performansi od par posto zbog višeg takta kao što je bio slučaj sa top-modelima monojezgrenih procesora. Sada stvarno postoji realan razlog zašto bi profesionalac htio izdvojiti 4 do 9 tisuća kuna za novi proceso što pak nije bio slučaj sa top-modelima monojezgrenih procesora - Athlonom 64 FX ili Pentiumom 4 EE.