Što se pak imena tiče, tu je AMD odlučio Athlonu dodati sufiks "XP"
kopirajući tako Microsoft i njegovo Windowse XP. AMD je izjavio kako je svaka
sličnost slučajna, no mi smatramo da je to sve teški bullshit – AMD je zaključio
da može profitirati ako se njihov novi top procesor zove slično kao i novi MS
OS od kojeg se tako puno očekuje. Koliko je to bio dobr potez, ocijenite sami.

Ono što nam se pak definitvno NE sviđa jest AMD-ov novi način označavanja brzine
procesora. AMD je odustao od mega i gigahertza te prešao na svoj performance
rating. Performance rating (PR) označava koliko je koji AthlonXP procesor brz
spram Pentiuma 4. Tako trenutno na tržištu postoje sljedeći modeli:

  • AthlonXP 1500+ – takt ovog procesora je ustvari 1.33GHz, a brzina bi trebala
    odgovarati P4 procesoru na 1.5GHz;
  • AthlonXP 1600+ – takt ovog procesora je ustvari 1.4GHz, a brzina bi trebala
    odgovarati P4 procesoru na 1.6GHz;
  • AthlonXP 1700+ – takt ovog procesora je ustvari 1.466GHz, a brzina bi trebala
    odgovarati P4 procesoru na 1.7GHz;
  • AthlonXP 1800+ – takt ovog procesora je ustvari 1.533GHz, a brzina bi trebala
    odgovarati P4 procesoru na 1.8GHz.

AMD nije sam od sebe dodijelo različite PR-ove svojim procesorima, nego je
uzeo prosjek iz 14 različitih benchmarkova igara. Neovisno o tome mislimo
da je PR bezveze jer smo se kroz sve ove godine navikli na megahertze i gigahertze
kao način obilježavanja procesora. Osim navike mislimo da je AMD napravio grešku
što se vezao uz P4 – PR dođe kao priznanje da je AMD sljedbenik u trci performansi,
a ne lider. Uza sve to mislimo da je AMD prekonzervativan u davanju PR-a svojim
procesorima – već je Thunderbird 1.4GHz bio tu negdje s P4 na 1.9/2GHz, a po
AMD-u to nije ni trenutni top model – AthlonXP 1800+.

Trebamo reći da je AMD na istoj Palomino jezgri izbacio više procesora – već
spomenuti AthlonXP namijenjen desktop računalima, AthlonMP namijenjen SMP radnim
stanicama i serverima te Athlon4 procesor namijenjen notebook računalima.

No, dosta priče o marketinškim stvarima – vrijeme da pređemo na razlike u arhitekturi
nove Palomino jezgre spram starije Thunderbird jezgre:

  • Kao prvo, Palomino sadrži potpunu implementaciju za SSE instrukcije (uz
    već postojeći 3DNow!). AMD ovaj instrukcijski set naziva "3DNow! Professional".
    Svojedobno je najavljeno da će Palomino imati i podršku za SSE2, no to će
    pričekati "Hammer" porodicu x86-64 procesora. No, i podrška za SSE
    instrukcije je dobra vijest, pogotovo za one koji koriste aplikacije koje
    obožavaju SSE poput Photoshopa.
  • Palomino sadrži hardware auto data pre-fetching. Iako je sama cache memorija
    ostala ista (384KB), pre-fatching poboljšava performanse jer predviđa unaprijed
    koje će podatke trebati. Ovo posebno dolazi do izražaja prilikom upotrebe
    viskog FSB-a i memorijskog bandwidtha, što će reći da bi Palomino procesori
    trebali više profitirati od DDR memorije (u usporedbi s PC133), nego što je
    bio slučaj kod Thunderbirda.
  • Tu je i povećani L1 Data TLB (Translation Look-Aside Buffer) (s 32 na 40).
    Povećanje TLB-a znači da će procesor imati veći "hit rate" i da
    će onda rjeđe morati tražiti stvari u sistemskoj memoriji čemu je rezultat
    jako veliki gubitak u vremenu (oko 200% spram onoga kad procesor nađe što
    mu treba u TLB-u).
  • Palomino procesori imaju na sebi ugrađenu termalnu diodu koja bi trebala
    spriječavati procesor od toga da izgori kada hlađenje zakaže.
  • Smanjenje potrošnje struje te samim tim i zračenja toplote je oko 20%.

I to je to! Vrijeme da pređemo na rezultate testova i vidimo kakav je AthlonXP
ustvari: