Prvi takt koji smo probali dostići bio je 2.2GHz (11×200), odnosno
takt na kojem radi desktop Barton 3200+. Procesor se uredno probudio na 2.2GHz
pri 1.65v, kasnije smo ustanovili da mu je dovoljno i 1.52v za ovu brzinu!
Nakon toga je uslijedilo podizanje na 2.3, pa na 2.4 i nakraju na 2.5GHz –
takt koji smo i priželjkivali. Maksimalni overclock je na kraju iznosio 2.568Ghz
(kao što se vidi na slici). S obzirom da je hlađenje procesora bilo zračno
(i to s malom Alphom 6035 s Deltom), rezultat je odličan. Procesor bi išao
i malo više da je testna ploča htjela raditi iznad 205MHz-a. Da memorija ne
bude kočnica osigurali smo se korištenjem Kingmaxove Hard Core DDR500 memorije.

Inače, naš mali mobilni Barton nikako nije htio proraditi na
množiteljima od 13 i više, neovisno o FSB-u. Ipak ono što najviše fascinira
je činjenica da je procesor apsolutno stabilan na 2.2GHz (11 x 200) pri samo
1.52V, a na 1.83GHz (11 x 166) radi pri samo 1.376V – strava. Zagrijavanje
pri takvim voltažama je minimalno i pravo je zadovoljstvo gledati kako ovaj
Barton radi na svega 45 °C (ploča mjeri temperaturu preko pina procesora,
dakle ovo je temperatura unutar jezgre). Zanimljivo je bilo pogledati što
kaže SiSoftova Sandra o procesoru – performanse po ovom testu pariraju čak
i FX53 procesoru. Istinitost Sandrinih mjerenja je priča za sebe, pa tako
ne čudi i nadimak koji je zaradila u prošlosti – "lažljiva kučka".
No bilo kako bilo, ostaje činjenica da je ovo strašno brz procesor što se
u konačnici i vidi iz naših testova.

Više nije išlo…

Rezultati mjereni na 2.5GHz, bez komentara…