Test sistem

Test sistem :: Hardware
Matična ploča

Gigabyte GA-P55A-UD4P
BIOS: F5 (20/11/09)

Procesor

Intel Core i5 750

Memorija

2x 2GB G.Skill Ripjaws 1333MHz,
7-7-7-21, 1.5v

Grafička
kartica

Asus ENGTX295;
Driveri: Forceware 195.62

Napajanje Corsair TX 650W
Hard disk

Seagate Baracuda LP 1TB

DVD-RW LG GSA-H66N

 

Testni sistem :: Software
OS Microsoft Windows 7 Ultimate x64
Everest

v5.03.1954 (Memory test)

Crysis Warhead 1024×768, DX10, Low (Avalanche)
Far Cry 2 1024×768, DX10, Low (Ranch Small)
Resident Evil 5 1024×768, DX10, Low (Fixed Bench)

 

Način testiranja i overclocking rezultati

Memoriju smo testirali na i5 platformi koja se sastojala od Core i5 750 procesora,
te Gigabyteove GA-P55A-UD4P matične ploče. Valja napomenuti da se dotična ploča
nalazi na popisu službeno podržanih matičnih ploča za optimalan rad s ovom memorijom,
kao i većina Asusovih modela matičnih ploča. Kako smo i u prošlom članku napomenuli
dok smo testirali takeMS-ovu memoriju, prije igranja s memorijom valja se dobro
upoznati s mogućnostima ploče, ali i procesora. Zašto procesora? Prvenstveno
iz tog razloga što smo na konkretno i5 750 procesoru ograničeni na maksimalni
množitelj – 10. Čovjek bi pomislio kako je to i više nego dovoljno, no ukoliko
imate lošiji primjerak procesora automatski ste ograničeni baseclockom
procesora, a samim time i ne možete izvući iz memorije ono što ste imali na
umu kad ste ju kupovali. Dakle, prije svega testirati procesor za maksimalni
"bclk", zatim razmisliti kakvu memoriju trebate/želite i onda tek
ići u kupovinu. Napravili smo malu digresiju od naše priče, no ovakve je stvari
važno spomenuti da kasnije ne bi bilo nismo znali.

Memoriju smo testirali na jedini mogući nam način. A to je jednostavnim dizanjem
"bclk" frekvencije. "Formula uspjeha" je sljedeća; baseclock
* množitelj memorije = finalna brzina memorije
. Pošto smo već upoznati
s mogućnostima našeg procesora, njegov množitelj smo stavili na 20, te isključili
Turbo. Kako je memoriju nemoguće pravilno testirati uz takve uvjete, odustali
smo od uobičajene baterije testova, te smo uz najsmisleniji mogući test ubacili
nekoliko testova igara. Nema nekog smisla ubacivati Super Pi, wPrime i slične
alate kada samim overclockom memorije, overclockiramo i procesor.
Everest je koliko-toliko meritoran jer se prilikom overclocka procesora najviše
osjeti porast performansi u Write testu, dok su Read i Copy više memorijski
orijentirani.

Latencije

Frekvencija

Napon

7-7-7, 1T

1600 MHz

1.5v

1650 MHz

1.75v

Latencije

Frekvencija

Napon

8-8-8, 1T

1680 MHz

1.5v

1850 MHz

1.75v

Latencije

Frekvencija

Napon

9-9-9, 1T

1730 MHz

1.5v

2050 MHz

1.75v

Izvedba… Sudeći po gore navedenoj tablici, zanimljiva, ne? Za one kojima
se ne da čitati, napisati ćemo ukratko kako testirana memorija jako voli opuštene
latencije, pri čemu pokazuje svoj puni potencijal. CL7 nije "igra"
za nju, dok je recimo CL8 zlatna sredina po tim pitanjima. Prije svega recimo
kako smo ovu memoriju najprije isprobali na Maximus III Formula ploči s kojom
se baš i nije najbolje slagala. Nije bilo nekompatibilnosti među komponentama,
nego jednostavno nije radilo glatko kao na Gigabyte-ici. Recimo kako je dizanje
napona na 1.65v rezultiralo bootom iz prve na 200*20 (4GHz) za CPU
te 2000MHz za memoriju. Zašto smo napomenuli u odlomku prije kako treba "upoznati"
ploču i procesor? Jer je "tajna" uspjeha overclockinga dobro
pogođen omjer VTT-a i napona memorije. Na stranu ono pravilo ".5v".
Jest da ga se treba držati, no evo, naš kombo ploče, procesora i memorije je
najbolje radio na omjeru od nekih .3v, odnosno najbolje na oko 1.4v, +/- par
milivolta. Napon čipseta kao i PLL su dignuti za 2 stepenice više čisto radi
stabilnosti procesora – ipak se ovdje radilo o brzinama preko 4GHz.

Nešto o ponašanju memorije. Ovi moduli ne vole previsoke napone! Došli smo
do zaključka kako joj "kurenje" naponom donosi samo poteškoće u radu,
tako da, unatoč tome što smo ju prvobitno htjeli testirati na 1.5/1.7/1.9v naponima,
to je palo u vodu jer se najbolje ponašala pri tih 1.75v. Zašto je tome tako,
nismo još dokučili. Smanjivanje/povećavanje VTT napona nije imalo veze, tako
da smo jednostavno stali na tih 1.75v. Ne samo što je takav napon siguran i
za memoriju, siguran je i za procesor. Da ne nastavimo u negativnom tonu, jer
ova memorija tako što nikako ne zaslužuje, recimo kako smo pri takvim naponima
dobili memoriju na maksimalnih 2050MHz stabilno za testove, što za memoriju
po takvoj cijeni ne da nije za baciti nego je odličan rezultat. Vrtjeli smo
i Primeov Blend test, koji je pokazao da uz to što prolazi sve testove, daje
nam do znanja kako je memorija na tim frekvencijama stabilna (uzmimo to ipak
sa zrnom soli, jer nismo vrjetli test više od sat-sat i pol vremena, a tu je
u igri bio i procesor na 4.2 GHz).

Validacija

Maksimalno postignuta frekvencija na sobnim temperaturama bila je 2150MHz.
Zašto? Zid na procesoru. Isprobali smo ga na tri ploče i jednostavno staje na
220MHz. A na oko 215MHz pokazuje nestabilnost. Pred sam završetak članka, odlučili
smo se još jednom poigrati s memorijom i procesorom, ali ovej put u večernjim
satima uz otvoren prozor. Hladan zrak je svakako pomogao čitavoj stvari, tako
da je nova maksimalna frekvencija koju smo uspjeli postići bila 2250MHz, pri
1.8v. Pri latencijama 9-9-9-24, 1T. Uzevši to u obzir, postoji mogućnost, a
prilično smo sigurni u to kako ova memorija može i više i bolje, samo trebate
procesor koji nema takvog zida, ili trebate neki procesor iz i7 8×0 serije koji
imaju množitelj memorije otključan na 12, što bitno rasterećuje čitavu stvar;
od ploče, pa do procesora. Mi nismo imali sreće u nabavci jednog takvog, tako
da će nam krajnji OC potencijal ove memorije za sada ostati nepoznanica. Sve
u svemu 2250MHz sa 1.8v je izvrstan rezultat pogotovo ukoliko uzmemo u obzir
kako je sve zajedno odrađeno na Command Rateu 1T, za razliku od deklariranih
2T. Pošto smo zadržali procesor na množitelju 20, u vidjeti ćete jako lijepih
"bandwith" brojki u Everestovom Memory testu.